Piše: mr Dalibor Miletić, magistar ekonomskih nauka

U poslednjim decenijama XX veka, kao i na početku XXI veka, turizam se izdvojio kao faktor razvoja globalnih razmera. Mnoge zemlje, regije i mesta u njemu su našle okvir i cilj svog privrednog delovanja.
Dosadašnji razvoj turističkog sektora nije bio praćen i usmeravan odgovarajućom politikom, što je dovelo do brojnih propusta i negativnih posledičnih efekata. Turizam Srbije treba dominantno da bude izvozno orijentisan, za šta je neophodno: inovirati i savremeno strukturirati turistički proizvod saglasno savremenim tržišnim zahtevima i standardima. Samim tim bi se omogućila brža reintegracija Srbije u međunarodno okruženje i obimniji razvoj inostranog prometa i potrošnje.
Vrnjačka Banja već duži niz decenija predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih destinacija u Srbiji, i celokupni privredni razvoj ovog prostora treba da je podređen upravo turizmu.

Podaci o prometu posetilaca u Vrnjačkoj Banji vode se od 1869. godine, kada je Banju posetilo 538 gostiju. Tokom višedecenijskog razvoja Vrnjačke Banje broj gostiju se povećavao, što je bilo i za očekivati. Ovde će biti prikazani samo neki podaci o poseti iz tradicije duge preko 140 godina organizovanog bavljenja turizmom.

U istoriji vrnjačkog turizma zlatnim slovima mora biti ispisana 1984. godina kada je Banju posetilo skoro 180.000 posetilaca, koji su ostvarili preko dva miliona noćenja. Međutim, privreda Srbije bila je izložena uticajima kakvima druge privrede u tranziciji nisu bile (raspad zemlje, rat na granicama, potpuna izolacija od svetskih tokova – ekonomskih, naučnih, kulturnih, sportskih i NATO agresija) što je u velikoj meri odredilo turistički razvoj Vrnjačke Banje do 2000. godine. Nakon otpočinjanja velikih privrednih i društvenih promena, nakon 2000. godine, kako broj tako i struktura gostiju koji su posetili Vrnjacku Banju značajno je promenjen.

U odnosu na nekadašnju posetu, statistički podaci govore da je manje gostiju, u odnosu na period pre 2000. godine uz karakteristiku da se broj noćenja turista daleko smanjio. Tačnije, sa nekadašnjeg boravka od dve nedelje, prema statističkim podacima poseta se svela na neka četiri dana. Takođe, treba imati u vidu činjenicu da je tek 2007. godine prihod od turizma na nivou Srbije bio veći od prihoda ostvaren u turizmu 1990. godine. Slična situacija je prisutna i u Vrnjačkoj Banji. Pritom, naravno, ocena ekonomskog učinka srpskog, ali i vrnjačkog turizma zavisi od „optimističke“ ili „pesimističke“ percepcije razvoja događaja u turizmu.
Na primer, ako želimo da ulepšamo stvarnost, zaključićemo da su se u periodu 1991. do 2007. turistički prihodi povećali šest puta, a ako smatramo da je „čaša napola prazna“, zaključak će biti da turistički prihod 2006. godine još nije dostigao predratni prihod.

Novogodišnji prazinici su tradicionalno privukli goste u Vrnjačku Banju. Prema različitim izvorima podatka, za sada nisu poznati podaci zvanične statistike, u Vrnjačkoj Banji je boravilo od 2.000 do 15.000 gostiju. U svakom slučaju stiče se utisak: dobra statistika, loša stvarnost.
Kao ni jedna druga delatnost, turizam je na ovom prostoru u više od poslednjih šest decenija izazvao mnogobrojne promene, koje su uticale na izmene u njenom geografskom liku, ali i u ukupnoj strukturi privrednih kretanja.
Prisutna hiperizgradnja apartmana, koju nije pratila izgradnja vanpansionskih sadržaja, sigurno je u velikoj meri doprinela da se skrati boravak turista u Vrnjačkoj Banji. Treba imati na umu i činjenicu, više puta je već pisano o tome, da Vrnjačke Banje nema u Strategiji razvoja turizma Srbije 2005. – 2015. godine. Ono što je bitno za ostala turistička mesta obuhvaćena ovom Strategijom jeste da su po tom osnovu dobili sredstva od nadležnog ministarstva za izradu svojih master planova, tako da su do sada master plan izradili: Palić, Stig – Kučajske planine – Beljanica, Gornje i Donje Podunavlje, Tara, Stara planina, Sokobanja, Vlasina, Golija i Zlatibor. Pomenute master planove moguće je preuzeti i pogledati sa sajta nadležnog ministarstva.
U najavi su izrade master planova za Sremske Karlovce sa Fruškom gorom i Kopaonik.

Vrnjačka Banja je izradila Program razvoja opštine Vrnjačka Banja 2005. – 2015. godine, koji ne predstavlja potreban master plan. Sadašnji trenutak turističkog razvoja Banje pred nosioce turističke politike postavlja kao zahtev neophodnost izrade Master plana Vrnjačke Banje. Šta je master plan?
Master plan predstavlja strateški dokument razvoja turizma jedne turističke destinacije za koju se izrađuje. Obuhvata sledećih 5 dokumenata:

Razvojni model turizma – definiše ciljeve, strategije, ograničenja i brzinu razvoja turizma u skladu sa potencijalnim mogućnostima destinacije. Konačni rezultat je definiranje strategije i pozicioniranja na tržištu,
Plan konkurentnosti – definiše na koji način će pojedina destinacija graditi svoju konkurentnost takmičući se sa ostalim sličnim destinacijama. Precizno i sa puno detalja će kazati šta javni i privatni sektor trebaju realizovati po određenoj dinamici da se taj identitet zaista tokom određenog vremena kvalitetno realizuje.

Mogućnosti i potrebe investiranja – trebao bi pružiti precizan plan investicija odnosno šta, na koji način i u kom obimu trebaju investirati kako privatni sektor tako javni sektor a isto tako šta treba biti učinjeno zajedničkim snagama.

Marketing plan – predstavlja posebne marketing planove po turističkim sektorima odnosno grupama usluga za koje se destinacija odlučila da će za njih biti dominantni. Npr. ukoliko se Vrnjačka Banja odlučila da ističe gastronomiju, biće napravljen poseban marketing plan za gastronomiju te se taj klaster neće predstavljati na kamping, već na gastro-sajmovima.
Plan primene (implementacije) – dokument od nekih stotinak stranica koji precizno definiše sve što pojedini subjekti trebaju učiniti i kojom dinamikom to trebaju činiti.

Reakcija potencijalnih investitora na činjenicu da se izrađuje Master plan izuzetno je pozitivna. Naime, oni ne žele ulagati ukoliko ne znaju šta će se događati u budućnosti. Postoje, svakako, pravni i ekonomski okvir u Vrnjačkoj Banji koji definiše lokalna vlast i koji sigurno utiče na odluku da li i gde investirati. Master plan je kod nas u jednom delu novost, ali u većini drugih zemalja to je dokument koji definiše budućnost jednog turističkog mesta i logičan je preduslov kvalitetnim upravljanjem. Imajući u vidu činjenicu da mnogi gradovi i opštine imaju mnogo više da ponude od Vrnjačke Banje koja je turističko mesto sa izradom Master plana treba otpočeti što pre.

Vrnjačke turističke ambicije su vrlo visoke. Na putu prema tim visokim ciljevima treba koristiti stručnjake koji su u svom poslu najbolji ili među najboljima. U skladu sa takvim stavovima treba raspisati međunarodni javni tender za izradu Master plana Vrnjačke Banje sa unapred definisanom metodologijom ocene pristiglih ponuda.

U prilog činjenice o neophodnosti izrade Master plana govori i novi pravilnik o kategorizaciji hotela, koji će biti usvojen u prvoj polovini ove godine. Kriterijumi za dobijanje zvezdica neće biti niži od onih u Evropi, a imajući u vidu stanje vrnjačkih hotela, nameće se zaključak da će biti potrebna znatna sredstva da se podigne kvalitet usluga kao i da školuje kadar koji trenutno nepostoji. Postojeći pravilnik koji je na snazi datira još iz 1994. godine.
Treba naglasiti da Master plan sam po sebi ne može promeniti ništa.

Budućnost turizma u Vrnjačkoj Banji menjaće sami interesni subjekti koji u njoj deluju. Kako reče Momčilo Nastasijević, nema tog položaja u kome se ne kriju tajna vrata izlaza.

„Nema tog položaja u kome se ne kriju tajna vrata izlaza.“
Momčilo Nastasijević