Turistička stvarnost Vrnjačke Banje
napisao vrnjačka banja ·
Piše: mr Dalibor Miletić, magistar ekonomskih nauka
U poslednjim decenijama XX veka, kao i na početku XXI veka, turizam se izdvojio kao faktor razvoja globalnih razmera. Mnoge zemlje, regije i mesta u njemu su našle okvir i cilj svog privrednog delovanja.
Dosadašnji razvoj turističkog sektora nije bio praćen i usmeravan odgovarajućom politikom, što je dovelo do brojnih propusta i negativnih posledičnih efekata. Turizam Srbije treba dominantno da bude izvozno orijentisan, za šta je neophodno: inovirati i savremeno strukturirati turistički proizvod saglasno savremenim tržišnim zahtevima i standardima. Samim tim bi se omogućila brža reintegracija Srbije u međunarodno okruženje i obimniji razvoj inostranog prometa i potrošnje.
Vrnjačka Banja već duži niz decenija predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih destinacija u Srbiji, i celokupni privredni razvoj ovog prostora treba da je podređen upravo turizmu.
Podaci o prometu posetilaca u Vrnjačkoj Banji vode se od 1869. godine, kada je Banju posetilo 538 gostiju. Tokom višedecenijskog razvoja Vrnjačke Banje broj gostiju se povećavao, što je bilo i za očekivati. Ovde će biti prikazani samo neki podaci o poseti iz tradicije duge preko 140 godina organizovanog bavljenja turizmom.
U istoriji vrnjačkog turizma zlatnim slovima mora biti ispisana 1984. godina kada je Banju posetilo skoro 180.000 posetilaca, koji su ostvarili preko dva miliona noćenja. Međutim, privreda Srbije bila je izložena uticajima kakvima druge privrede u tranziciji nisu bile (raspad zemlje, rat na granicama, potpuna izolacija od svetskih tokova – ekonomskih, naučnih, kulturnih, sportskih i NATO agresija) što je u velikoj meri odredilo turistički razvoj Vrnjačke Banje do 2000. godine. Nakon otpočinjanja velikih privrednih i društvenih promena, nakon 2000. godine, kako broj tako i struktura gostiju koji su posetili Vrnjacku Banju značajno je promenjen.
U odnosu na nekadašnju posetu, statistički podaci govore da je manje gostiju, u odnosu na period pre 2000. godine uz karakteristiku da se broj noćenja turista daleko smanjio. Tačnije, sa nekadašnjeg boravka od dve nedelje, prema statističkim podacima poseta se svela na neka četiri dana. Takođe, treba imati u vidu činjenicu da je tek 2007. godine prihod od turizma na nivou Srbije bio veći od prihoda ostvaren u turizmu 1990. godine. Slična situacija je prisutna i u Vrnjačkoj Banji. Pritom, naravno, ocena ekonomskog učinka srpskog, ali i vrnjačkog turizma zavisi od „optimističke“ ili „pesimističke“ percepcije razvoja događaja u turizmu.
Na primer, ako želimo da ulepšamo stvarnost, zaključićemo da su se u periodu 1991. do 2007. turistički prihodi povećali šest puta, a ako smatramo da je „čaša napola prazna“, zaključak će biti da turistički prihod 2006. godine još nije dostigao predratni prihod.
Novogodišnji prazinici su tradicionalno privukli goste u Vrnjačku Banju. Prema različitim izvorima podatka, za sada nisu poznati podaci zvanične statistike, u Vrnjačkoj Banji je boravilo od 2.000 do 15.000 gostiju. U svakom slučaju stiče se utisak: dobra statistika, loša stvarnost.
Kao ni jedna druga delatnost, turizam je na ovom prostoru u više od poslednjih šest decenija izazvao mnogobrojne promene, koje su uticale na izmene u njenom geografskom liku, ali i u ukupnoj strukturi privrednih kretanja.
Prisutna hiperizgradnja apartmana, koju nije pratila izgradnja vanpansionskih sadržaja, sigurno je u velikoj meri doprinela da se skrati boravak turista u Vrnjačkoj Banji. Treba imati na umu i činjenicu, više puta je već pisano o tome, da Vrnjačke Banje nema u Strategiji razvoja turizma Srbije 2005. – 2015. godine. Ono što je bitno za ostala turistička mesta obuhvaćena ovom Strategijom jeste da su po tom osnovu dobili sredstva od nadležnog ministarstva za izradu svojih master planova, tako da su do sada master plan izradili: Palić, Stig – Kučajske planine – Beljanica, Gornje i Donje Podunavlje, Tara, Stara planina, Sokobanja, Vlasina, Golija i Zlatibor. Pomenute master planove moguće je preuzeti i pogledati sa sajta nadležnog ministarstva.
U najavi su izrade master planova za Sremske Karlovce sa Fruškom gorom i Kopaonik.
Vrnjačka Banja je izradila Program razvoja opštine Vrnjačka Banja 2005. – 2015. godine, koji ne predstavlja potreban master plan. Sadašnji trenutak turističkog razvoja Banje pred nosioce turističke politike postavlja kao zahtev neophodnost izrade Master plana Vrnjačke Banje. Šta je master plan?
Master plan predstavlja strateški dokument razvoja turizma jedne turističke destinacije za koju se izrađuje. Obuhvata sledećih 5 dokumenata:
Razvojni model turizma – definiše ciljeve, strategije, ograničenja i brzinu razvoja turizma u skladu sa potencijalnim mogućnostima destinacije. Konačni rezultat je definiranje strategije i pozicioniranja na tržištu,
Plan konkurentnosti – definiše na koji način će pojedina destinacija graditi svoju konkurentnost takmičući se sa ostalim sličnim destinacijama. Precizno i sa puno detalja će kazati šta javni i privatni sektor trebaju realizovati po određenoj dinamici da se taj identitet zaista tokom određenog vremena kvalitetno realizuje.
Mogućnosti i potrebe investiranja – trebao bi pružiti precizan plan investicija odnosno šta, na koji način i u kom obimu trebaju investirati kako privatni sektor tako javni sektor a isto tako šta treba biti učinjeno zajedničkim snagama.
Marketing plan – predstavlja posebne marketing planove po turističkim sektorima odnosno grupama usluga za koje se destinacija odlučila da će za njih biti dominantni. Npr. ukoliko se Vrnjačka Banja odlučila da ističe gastronomiju, biće napravljen poseban marketing plan za gastronomiju te se taj klaster neće predstavljati na kamping, već na gastro-sajmovima.
Plan primene (implementacije) – dokument od nekih stotinak stranica koji precizno definiše sve što pojedini subjekti trebaju učiniti i kojom dinamikom to trebaju činiti.
Reakcija potencijalnih investitora na činjenicu da se izrađuje Master plan izuzetno je pozitivna. Naime, oni ne žele ulagati ukoliko ne znaju šta će se događati u budućnosti. Postoje, svakako, pravni i ekonomski okvir u Vrnjačkoj Banji koji definiše lokalna vlast i koji sigurno utiče na odluku da li i gde investirati. Master plan je kod nas u jednom delu novost, ali u većini drugih zemalja to je dokument koji definiše budućnost jednog turističkog mesta i logičan je preduslov kvalitetnim upravljanjem. Imajući u vidu činjenicu da mnogi gradovi i opštine imaju mnogo više da ponude od Vrnjačke Banje koja je turističko mesto sa izradom Master plana treba otpočeti što pre.
Vrnjačke turističke ambicije su vrlo visoke. Na putu prema tim visokim ciljevima treba koristiti stručnjake koji su u svom poslu najbolji ili među najboljima. U skladu sa takvim stavovima treba raspisati međunarodni javni tender za izradu Master plana Vrnjačke Banje sa unapred definisanom metodologijom ocene pristiglih ponuda.
U prilog činjenice o neophodnosti izrade Master plana govori i novi pravilnik o kategorizaciji hotela, koji će biti usvojen u prvoj polovini ove godine. Kriterijumi za dobijanje zvezdica neće biti niži od onih u Evropi, a imajući u vidu stanje vrnjačkih hotela, nameće se zaključak da će biti potrebna znatna sredstva da se podigne kvalitet usluga kao i da školuje kadar koji trenutno nepostoji. Postojeći pravilnik koji je na snazi datira još iz 1994. godine.
Treba naglasiti da Master plan sam po sebi ne može promeniti ništa.
Budućnost turizma u Vrnjačkoj Banji menjaće sami interesni subjekti koji u njoj deluju. Kako reče Momčilo Nastasijević, nema tog položaja u kome se ne kriju tajna vrata izlaza.
„Nema tog položaja u kome se ne kriju tajna vrata izlaza.“
Momčilo Nastasijević
Postovani gos. Mileticu citao sam vas clanak vrlo pazljivo i kao rodjeni Banjcanin mislim da nama nikakav Master plan vise ne moze pomoci da Banja dobije svoj stari sjaj, koji je imala pre 30-40 godina. A evo i zasto po mom misljenju celni ljudi V.Banje ponarocito u zadnjih 20-setak godina su obogaljili Banju u svakom pogledu da li namerno ili iz neznanja neznam.Da podjemo redom da li vam je poznato kada su zadnji put travnjaci izmedju lipa sa leve i desne strane Vrnjacke reke pocev od Sneznika pa sve do Kocke obradjivani i zasejani novom travom, koliko se ja secam u mojih 52 godine zadjni put je to bilo kada sam ja iso u osnovnu skolu Popinski borci i svake godine pocev od aprila pa sve do pocetka sezone gledao vredne radnike Belog Izvora kako seju novu travu a u maju -junu to je bila lepota za oko izmedju svakog mosta po 10-15 klupaod livenog gvozdja koje su pred zimu sklanjane a s proleca ofarbane ponovo postavljane na svoje mesto ipitam se samo gde se te klupe dedose,verovatno smo ih pokrali mi sami ako ne dodjose Siptari sa Kosova sto bi mi najradje rekli Cajkino brdo je uto vreme bilo kao mozaik sa cvecem izmedju svakog kamicka gde je bilo za saku zemlje,e tada je Banja imala cuvare parkova koji su imali i sta da cuvaju itada je jos vladao neki red i rad i uto vreme je nasa Banja bila lepotica Srbije bivse Jugoslavije i dobrog dela Evrope kako rece jedan nas bivsi presednik opstine,Pocetkom devedesetih pocinje propast Banje nerad u komunalnom preduzecu divlja gradnja na svakom koraku sluzbe koje su bile placene da to sprece neznaju zasta primaju platu a predsednici opstinesu se verovatno bavili nekim poslom koji verovatno nije bio u interesu V,banje na pr.loviste skola jahanja na Gocu itd.U zadnjih 10-ak godina nenormalna gradnja zgradurina po celoj Banji bez ikakvog obnavljanja dotrajale infra strukture vodovod-kanalizacija zgrade se prave oko Sneznika Slatine Jezera zabranu bilo kakve gradnje od 500 m smanjise na300m a bogami kod Sneznika dodjose i na nepunih 50m. Eto dozvolise nasi gradski oci verovatno iz njima samo znanim razlozima,isada sta ima V,Banja da ponudi sto domacim sto nekom zalutalom stranom turisti.NISTA,ono malo jada od olimpijskog bazena gde je voda u avgustu sumnjivog kvaliteta trim stazu od hotela Borijak zaraslu u korov da te zmije pojedu pa navise uz naseljeReka kroz borovo sumu koju posekose i proredise do daske a obecase da ce da naprave lepotu od toga neznam samo gde se dedose ta sredstva iono malo skijalista na Gocu em postavljeno na suncanoj strani pa sneg okopni pre nego sto pocne sezona a i zicara vise u kvaru nego sto radi ionu branu na Selistu za koju stvarno neznam cemu sluzi,Sa cime moze jos da se pohvali nasa nekadasnja lepoticaV.Banja sa deponijom smeca na obali Morave koja bude svaki put poplavljena i sa ispustanjem celokupne kanalizacije i fekalija direktno u Moravu neprecisceno u 21 veku,Zbog toga mislim da nama ne moze da pomogne ni Marsal plana kamoli Master plan.Sa postovanjemVama Vulic
Postovani gospodine Vulic.
drago mi je da je neko imao komentar na ovaj clanak, inace objavljen u Vrnjackim novinama.
Jula ove godine bice 35. godina kako sam rodjen u Vrnjackoj Banji, dakle malo mladi od vas. Mnoge stvari o kojima pisete su mi poznate, jer sam recimo porastao na Olimpijskom bazenu. Neke nisu, jer pripadam mladjoj generaciji pa nisam upoznat kada se menjala trava u parku, ali koliko mi je poznato, proslo je mnogo godina od tada.
Slazem se da je Banja izgubila mnogo toga sto je nekada imala, a rezultati se vide vec godinama u broju gostiju koji je posecuju. Ne ulazeci u dubinu price sta je sve uticalo na to, smatram da je Banji neophodan Master plan koji ce definisati mnogo toga sto je sada nepoznanica vec godinama: koji gosti su nasa ciljna grupa, koja van pansionska ponuda je potrebna Banji i sl. Gledajuci van granica ove zemlje sva turisticka mesta imaju jedan takav dokument, koji je naravno potrebno da se primenjuje bez obzira ko je na vlasti.
Ono sto je prisutno u celoj Srbiji, a samim tim i u Banji je da je svaki srbin najbolji selektor fudbalske reprezentacije. Licno mislim da i ako je stanje u Banji kakvo jeste, da jos uvek postoji resenje, odnosno izlaz iz ove situacije.
S postovanjem,
D. Miletic
Najveći problem srpskog turizma (a ne samo u V.Banji ) su neljubazni, nekulturni i neprofesionalni domaćini.
Mislim da bi najbolje za početak razvoja turizma u Srbiji, bilo baciti akcenat na razvoj i unapređenje ponude u privatnom smeštaju. ja lično puno putujem i obišao sam jako veliki broj zanimljivih lokacija i po evropi, africi i kod nas…
Iskreno, najveće razočarenje na svim tim putovanjima sam doživeo upravo u Vrnjačkoj Banji… Pre 2 nedelje sam po prvi put doživeo da me pokradu, izvređaju i isteraju iz apartmana (sve ovo od strane vlasnika aprtmana Milana Đurovića) i to BEZ IKAKVOG razloga. Problem sam na kraju rešio uz pomoć policije i turističke inspekcije. Odseo sam u aprtamanima Đurović, Studenička 3 i jako se pokajao što sam došao u Vrnjačku banju.
Da ne dužim, mislim da bi, ako želite veći broj turista, bilo neophodno poboljšati kontrolu u privatnom smeštaju, bolje kategorisati sobe(apartmane), strožije kažnjavati nekorektne vlasnike apartmana. Ne mora se ulagati u ogromne komplekse hotela isl., zar nije bolje privući ljude ljubaznošću i nekim lepim sitnicama…