Seoski turizam – turistička ponuda Vrnjačke Banje

autor teksta

mr Dalibor Miletic

Republika Srbija raspolaže brojnim resursima za razvoj turizma. Uz uključivanje privrednih i vanprivrednih delatnosti, koje imaju interes za razvoj turizma, turizam bi trebalo da postane jedan od generatora razvoja Republike i rasta ukupnih ekonomskih aktivnosti.

seoski-turizam

Seoski turizam u Srbiji

Polazeći od osnovnih pravaca u svetskim turističkim kretanjima, ciljeva dugoročnog razvoja turizma u Srbiji, dostignutog stepena razvoja i resursne podloge, u Srbiji se izdvajaju sledeći najvažniji vidovi turizma:

  • turizam velikih gradova
  • tranzitni turizam
  • banjski turizam
  • turizam na Dunavu
  • turizam vezan za posebna interesovanja

Turizam vezan za posebna interesovanja obuhvata više vidova turizma za kojima postoji odgovarajuća tražnja i koji pokazuju stalni rast, sa očekivanom tendencijom još bržeg rasta u budućnosti.

Ovim su obuhvaćena interesovanja za kulturu, arheologiju, umetnost, arhitekturu, sport, muziku, hobije, lov i ribolov, boravak na selu, jezera, reke, pogotovu one divlje i planinske, planine, i druga.

Ova grupa različitih interesovanja posebno je u Srbiji značajna kod onih vidova turizma u kojima je u određenoj meri već formiran turistički proizvod.

turizam-na-selu

Seoski Pejsaz u Srbiji

Jedan od tih vidova jeste upravo turizam na selu. U razvoju za sada malog, ali kvalitetnog nukleusa u ruralnom turizmu trebalo bi maksimalno izgrađivati ekološke elemente (razvoj eko sela sarazličitim formama zdravog života, kao što su zdrava hrana, pešačenja i druge).

Republika Srbija ima izuzetno povoljne uslove za razvoj turizma na selu. Pre svega, to su posebno povoljni uslovi očuvane prirode, uz blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogatu floru i faunu. Upravo u selima moguć je aktivan odmor kroz veliki broj veoma atraktivnih aktivnosti. Nabrojmo neke da uporedimo takvu aktivnost sa onom koja je moguća u selima Srbije.

Pođimo od najobičnije šetnje. Da li je prijatnije i zdravije šetati ujutru ili predveče, preko livada i proplanaka, kroz voćnjake i vinograde, kroz šumu, preko potoka, pored izvora na temperaturi koja je prijatna ili noću šetati pored morske obale (preko dana šetnja je moguća samo za mazohiste)?

Šetnja je aktivnost koju svako može da upražnjava pa čak i veoma stari ljudi. Međutim, za one jače, moćnije i sposobnije u selima Srbije ima skoro neogranično mogućnosti za aktivan odmor.

Ljubitelji ribolova mogu da pecaju ribu tamo gde za to ima uslova i da čitave dane provode pored vode, organizujući sami logorske vatre i druženja u prirodi.

Jahači mogu da uživaju jašući po predivnim predelima i uz pomoć domaćina mogu da borave i po nekoliko dana obilazeći dnevno desetine kilometara i nekoliko sela i seoskih domaćinstava.

Lovci mogu da odlaze u lov zajedno s domaćinima ili povremeno, uz neke druge aktivnosti, ili svakodnevno.

Mnoge strance interesuje kako žive neki drugi ljudi, u ovom slučaju Srbi, i bilo bi im veoma interesantno da posećuju stare zanatlije, naivne umetnike, lokalne vašare, svadbe, posela, mobe, folklorne priredbe…

Ljubitelji starina imaju mnogo mogućnosti da u bližoj ili daljoj okolini posećuju stare crkve, manastire ili arheološka nalazišta.

Zaljubljenici u zimske sportove mogu da borave na našim planinama i uživaju u zimskoj idili i sportovima.

Ornitolozi imaju mogućnost da posmatraju ptice.

Ljudi s lakšim zdravstvenim problemima mogu da se leče ili da skidaju suvišne kilograme u našim banjama.

Slikari i vajari, profesionalci i amateri, mogu da organizuju kolonije i da za svoja dela crpe ideje iz predivne prirode i okoline uopšte.

Ljubitelji splavarenja mogu da uživaju u avanturi i lepoti Drine, njenih pritoka Srbije, Crne Gore i Hercegovine.

Planinari mogu da se penju po planinama, biciklisti da voze bicikle, biolozi da beru lekovite trave i pečurke.

Pored toga turisti mogu da igraju tenis, golf, mali fudbal, košarku, rukomet, da se kupaju u bazenima, rekama, jezerima, da posećuju kafiće, restorane i diskoteke.

U dobro organizovanoj turističkoj zemlji turistima bi omogućili da se voze sportskim avionima, paraglajderima, balonima, zmajevima, da se spuštaju padobranom…

Glavna aktivnost za veliki broj ljudi koji odluče da se odmaraju u selima Srbije trebalo bi da bude, obavljanje svakodnevnih poljoprivrednih poslova u samom seoskom domaćinstvu ili u bližoj okolini. Treba doživeti ulazak u krošnju breskve u 7 sati ujutru, osetiti divan miris voća i uživati u suncu koje se već uveliko podiglo.

Turista koji želi da bere voće može da ostane u voćnjaku onoliko koliko želi ili koliko može. Pored branja voća postoji još čitav niz veoma atraktivnih seoskih poslova, kao na primer pečenje rakije, košenje trave, mlevenje žita, plašćenje sena, kalemljenje voća, sejanje i zalivanje povrća, rad sa domaćim životinjama, štrikanje, pletenje, veženje, pripremanje zimnice…

Trenutno, turizmom na selu, pretežno u zapadnim predelima Srbije, bavi se 111 domaćinstava u 28 naselja, na području 14 opština (Ljig, Valjevo, Knić, Kosjerić, Kraljevo, Lučani, Mionica, Požega, Rača Kragujevačka, Soko Banja, Užice, Čačak, Šabac i Ljubovija). U ponudi je oko 600 kreveta.

Vrnjačka Banja, sa svojom okolinom, kako ih mnogi vide i predstavljaju su idealni kao turistički receptivni faktori i predstavljaju značajan potencijal za razvoj seoskog turizma. Razvoj seoskog turizma na teritoriji opštine Vrnjačka Banja imao bi za cilj da se javnost naše zemlje, strani turisti, upoznaju sa izuzetnim lepotama Vrnjačke Banje i njenih predela, i da dođu da u njima uživaju, da se odmaraju, da traže snagu tela, duha i duše.

Kao što je već pomenuto, postoji šansa za unapređenje turističke ponude Banje u seoskom turizmu. Zašto? Vrnjački kraj je turistički veoma privlačan, atraktivan i blagorodan. U isto vreme, sela u ovom delu zemlje podno Goča i na obližnjim planinama su puna kuća, često starih napuštenih, ali i novih sa punim komforom, velike, moderne, sa kupatilima, čistom planinskom izvorskom vodom, zdravim energičnim domaćinima željnim ovog oblika privredne delatnosti, i mogućnosti pripreme ekološki čiste hrane.

Za dalji razvoj turizma na selu potrebno je primeniti odgovarajuću standardizaciju i kategorizaciju usluga, posebno adekvatnih uslova za smeštaj. Zakonom o turizmu posebno je uređeno pružanje usluga smeštaja i ishrane u domaćinstvima, kao specifičan oblik pružanja ugostiteljskih usluga. Od posebnog značaja su i ulaganja u infrastrukturu (putna mreža, PTT), obezbeđivanje zdravstvene zaštite i očuvanje i zaštita životne sredine u cilju sprečavanja nekontrolisane urbanizacije. Jedan od najvažnijih zadataka u razvoju seoskog turizma je edukacija seoskih domaćina za bavljenje ovom aktivnošću. U ovom bi veliku ulogu trebalo da imaju nevladine organizacije, turističke organizacije opština, ali i svi zainteresovani subjekti.

Ekonomski značaj koji Vrnjacka Banja može imati od razvoja seoskog turizma je ogroman. Da bi se ovo realizovalo neophodno je da se mnoge grane privrede maksimalno angažuju Perspektiva Srbije je u poljoprivredi i turizmu, Banje naročito u turizmu kao turističkog mesta. Ove dve grane privrede moraju da budu usko povezane jer se i oslanjaju jedna na drugu i zajednički osnov im je selo. Perspektiva i za poljoprivredu i za seoski turizam je više nego velika. U svetu je sve traženija kvalitetna hrana a naročito ona proizvedena na zdrav način. Mora se jesti, i to kvalitetno. Dok se hrana može izvoziti umorni čovek mora da dođe u naša sela kako bi se kvalitetno odmorio. Srbija je, po proceni Observera, svrstana među 20 najatraktivnijih destinacija u svetu (14. mesto) i to na najbolji način govori o našoj perspektivi. Zamislite samo šta bi bilo kada bismo i mi nešto uradili po tom pitanju