Banja Pank FestPIČVAJZ, REGULATOR, KLIKERI, TECHNICOLOR LIES, ČOVEK BEZ SLUHA
4. januar, Vrnjačka Banja
Premijerno izdanje Banja Pank Festa odigralo se pred oko 200 posetilaca, a nakon konstantne dvomesečne (većim delom internet) najave.
Prostor, još uvek bezimeni, u kome se sve desilo je relativno nov i koliko se sećam u ove svrhe je korišćen jedino za potrebe prošlog gostovanja Čoveka Bez Sluha u Vrnjačkoj Banji.

Festival su otvorili Pičvajz iz Brusa, gotovo u minut tačno, kako su i najavljeni, u 21h. Ako me sećanje dobro služi tokom druge polovine devedesetih je radio relativno afirmisan vojvođanski HC sastav istog imena, no to nije ni prvi ni zadnji put da imamo više bendova sa istim imenom. Ovaj „novi“ Pičvajz svira mešavinu panka i metala i to doslovno. Solidno pevanje, ali poprilično začinjeno raznim sviračkim metal ukrasima, pre svega metaliziranim gitarama. Preglasne i predistorzirane gitare su u sadejstvu sa glasnim, a mutnim basom sve vreme ometale pevača da dođe do izražaja u potrebnoj meri. Kako je svirka odmicala bilo je sve više elemenata metala, a zvučno je pri kraju sve prešlo u kakofoniju. Pičvajz nisu bez potencijala, ali bi im malo određenja šta tačno žele da sviraju dobro došlo. Za pohvalu je što su svirali autorski materijal, sa izuzetkom ne baš uspele verzije „I Wanna Be Your Dog“ The Stooges. Nakon njih pred prisutne izlazi, već neko vreme, najbolji vrnjački sastav Regulator. Za razliku od Pičvajza koji su ukupan utisak delimično pokvarili i predugim nastupom, od oko 45 minuta, Regulator su za pola sata efektno i sada već poslovično energično prošli kroz uglavnom novije pesme sa drugog demo snimka. I za ovu grupu bi bilo blagotvorno da se odluče hoće li da budu čist metal ili neka varijanta alt. Metala, što lično mislim da bi im više ležalo. Još jedan dobar nastup na njihovom kontu i lepa najava za evenutalno snimanje albuma, koje je u pripremnoj fazi. Klikeri su nova vrnjačka pank skupina, a ujedno i organizatori celog festivala. I oni su platili ceh lošem zvuku, mada su se stvari tokom svirke ponešto popravile. Njihov zvuk se kreće između melodičnog (onog američkog) i ovdašnjeg šumadijskog panka (trougao KBO! – Trula Koalicija – Zvoncekova Bilježnica). Od početka forsiraju autorski pristup i uz korektnu navežbanost njihov debi nastup je doneo uglavnom pozitivne utiske. Bilo bi poželjno da neki naredni put gitaristi malo „upare“ zvuk pošto je jedan forsirao mekši i definisaniji, a drugi dosta distorziraniji ton. Technicolor Lies su se usled tehničkih problema pripremali za nastup preko pola sata što baš i nije bilo blagotvorno po dinamiku celog događaja, ali kada su napokon zasvirali još jednom su (ovo im je drugi nastup u Vrnjačkoj Banji) potvrdili da je reč o ozbiljnom i vrlo obećavajućem bendu okrenutom prema najmodernijim stremljenjima u hard coru. Po meni je velika šteta što pevaju na engleskom jer je reč o vrlo potentnom sastavu koji bi mogao i da prevaziđe okvire svog žanra. Scenski nastup je takođe bio u okvirima onoga što se očekuje od grupe koja preferira moderni HC izraz. Nakon njihovog poprilično dugog nastupa, što je, kao i u slučaju Pičvajza, pomalo pokvarilo ukupan utisak, napokon izlaze i glavne zvezde cele manifestacije – Čovek Bez Sluha. I oni su imali prazan hod na samom početku, pošto su se pojavili problemi sa strujom, ali kada su napokon počeli svirku, sve je itekako bilo na svom mestu. Puno bolji i jasniji zvuk nego bilo koja od ostalih grupa tokom večeri, te napokon razgovetno pevanje. Nisu upali, poput svojih mlađih kolega, u zamku predugog nastupa, već su vrlo sigurno i tečno isporučili svoje najpoznatije numere, uz nadahnutu verziju „Pet Cemetery“ Ramonsa i završili nastup ispraćeni zasluženim ovacijama. Oni su evidentno na ivici da uđu u krug opšte prihvaćenih ovdašnjih bendova i čini mi se da im to tog statusa nedostaje samo jedan odista uspeo album.

Na kraju se može reći da je prvi Banja Pank Fest u dobroj meri opravdao očekivanja, uz dobru posetu i raspoloženu publiku, sa tim da organizatori moraju sledeći put da povedu više pažnje o satnicama bendova, ali pre svega i najviše o samom zvuku, jer je onda i njihov i trud bendova poprilično obesmišljen. Nadamo se drugom izdanju festivala dogodine u istom terminu.

Izveštaj: Miroslav Stašić
Foto: Visual Factory