Dva dana pred Božić, odnosno na današnji Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Od danas, takođe, počinje uređenje i spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog. Domaćica priprema brašno za mešenje, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na sutrašnje Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih pokupiti pijučući.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće. Na Tucindan se i dugovi vraćaju, da domaćin „ne bi bio dužan do idućeg Božića“. U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na patosu. Prvo se postavlja so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana.

Smatra se da je Tucindan imenovan po tome što se tad kolje pečenica a Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase a u nekim krajevima je to jagnje

Peče se sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću. Pečenica je, tumače etnolozi, prinošenje žrtve Bogu i vuče korene iz predhrišćanskog perioda, a pominje se i u starozavetnim knjigama.