Lečenje akupunkturom u Vrnjačkoj Banji

U okviru Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Specijalne bolnice Vrnjačka Banja, u Vrnjačkoj Banji je 1988. godine osnovan i Kabinet za akupunkturu reflekso terapiju, u kome je do danas lečeno preko deset hiljada pacijenata.

Akupunktura terapija lečenja

Akupunktura je stara kineska metoda (5 000 godina), koja se zasniva na kineskoj tradiciji, kulturi i filozofiji. Godine 2 864, stare ere, kineski car Huan Ti napisao je na Kineskom zidu zapis o akupunkturi, i od tada se samo, usavršavajući se, menjala tehnika.

Kinezi su pošli od činjenice da, pošto naš organizam ima 12 unutrašnjih organa (jetra, bubrezi, slezina, žuč, pankreas itd.), od tih organa polaze nevidljivi kanali kojima kruži životna energija (đienergija), pa kad se poremeti ravnoteža životne energije u tim kanalima dolazi do oboljenja. Kinezi su hiljadama godina tražili tačke na tim kanalima kako bi ubadanjem igala u njih preusmeravali energiju iz većih kanala u manje radi uspostavljanja ravnoteže.

Reč akupunktura potiče od latinske reči acus-igla i punctere-bosti. To znači da je akupunktura metoda lečenja gde se ubadanjem igala u određene tačke na površini tela postiže terapeutski efekat, tj. stimulacijom periferije stvaraju se određene biohemijske supstance u organizmu koje deluju protiv određenih bolesti i postižu imunitet.

Akupunktura leči sve što leči klasična medicina, a najbolji rezultati se postižu u lečenju glavobolje, bronhite, bronhijalne astme, noćnog mokrenja kod dece i lečenje gojaznosti.

Ono što akupunkturu kao metod lečenja razlikuje od klasične medicine, odnosno medikamentne terapije, jeste činjenica da ona, izuzev osećanja bola pri ubodu igle, nema nikakve štetne efekte, za razliku od medikamentne terapije, koja ima toksičko dejstvo na jetru, bubrege i druge organe. U saradnji sa fizikalnom terapijom može da pomogne i tamo gde drugi metodi lečenja ne mogu ili daju slabe rezultate. Zato se smatra da je akupunktura medicina 21. veka.

U kabinetu za akupunkturu Specijalne bolnice u Vrnjačkoj Banji već više od deceniju i po sa velikim uspehom leče se:

• Paralisis N. facialis (paraliza lica)
• Neuralgia ischiadicusa (išijalgija)
• lumbalni bol
• bol u ramenu
• bol u laktu
• Tarticollis (ušinut vrat)
• zubobolja
• bronhitis
• bronhijalna astma
• spermatoreja i impotencija
• Enuresis nocturna (noćno mokrenje)
• glavobolja
• Neuralgia N. trigemini
• neurostenija
• apopleksija (izliv krvi u mozak).

Paralisis N. facialis je oduzetost lica kao posledica različitih etiologija od koji su najglavniji uticaji hladnoće, pre svega vetra i promaje, što dovodi do otoka facijalisa i oduzetosti lica. Bolest se manifestuje kao periferna i centralna oduzetost, Belova paraliza i kozmetička paraliza.
Klinička slika pokazuje da bolesnik ne može da nabere čelo, oko mu je otvoreno i ne može da pokrene kapak, usta su mu iskrivljena prema zdravoj strani, ne može da zviždi, da naduva obraze, otežano guta i hrana mu zapada za desni, nazolabijalna brazda je plića ili zbrisana tako da mu lice izgleda kao maska.
Ako bolest duže potraje može da se javi atrofija mišića oka, koja dovodi do njegovog trajnog oštećenja. Oduzetost donjeg dela lica ukazuje na postojanje centralne paralize facijalisa koja je posledica cerebrovaskularnih oboljenja ripe svega krvavljenja u mozgu ili tumora.

U lečenju koriste se tačke: /GB. 14/; /Sci. 5/; /St. 2, 14 ili 4/; /L.I. 4/; /Sci. 23/. Terapija traje 20 dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju 1520 minuta. Posle određene pauze terapija se ponavlja.

Neuralgia ischiadicusa (išijalgija) javlja se kada je nervus ischiadicus napadnut raznim etiološkim faktorima. Najčešći simptom je bol duž živca od krstnog dela do prstiju stopala, koji se pojačava pri hodu, dužem stajanju i prinudnom položaju tela. Uzroci ove bolesti su oboljenje kičme, odnosno pršljenova lumbalnog dela, kao što su spondiloza ili diskopatija.
U lečnju koriste se sledeće tačke: /U.B. 54.37.25/; /GBO. 34. 39/; /cV. 57/; /Extra. 21/. Terapija traje deset dana po jedna seansa u trajanju 1520 minuta.

Lumbalni bol se javlja kao bol koji prati ograničena pokretljivost u krstima. Bol se pojačava pri pokretanju krstnog dela tela, pri čemu je jako izražena lokalna osetljivost. Uzrok bola u krstima može biti uganuće u krstima, povreda, reuma… Ova bolest je dosta česta i obolelima pravi velike probleme.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /UB.23/; /UB.40/; /Extra.21/; / S.L6/. Terapija traje 10 dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju 1520 minuta.

Bol u ramenu je dosta česta bolest i posledica je iščašenja ili uganuća, ili pak, perifernog zapaljenja ramenog zgloba. Bol može biti toliko jak da blokira pokret u ramenu pa se ova pojava još naziva i „smrznuto rame“.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /St. 38/; /UB.57/; /L.L15/; /L.L11/; /GB.34/. Terapija traje 10 dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju 1520 minuta.

Bol u laktu je takođe dosta česta pojava čiji je uzrok zapaljenjski proces u predelu lakta (lakat tenisera). Glavni simptomi su bol i preosetljivost pri pokretu ili rotaciji ruke. Česta pojava kod ove bolesti je i oštećenje mekog tkiva zgloba lakta.
U lečenju se koriste sledeće tačke: /L.L11/; /L.L1/; /L.L12/; /G.B.34/. Terapija traje 10 dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju od 1520 minuta.

Torticollis (ušinut vrat) je oboljenje kao posledica nepravilnog držanja glave pri spavanju, ali može biti i posledica lokalne prehlade. Simptomi ove bolesti su jednostrani bol u vratu i otežano kretanje vrata.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /GB.20/; /GB.30/; /S.L6/. Terapija traje 10 dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju 1520 minuta.

Zubobolja uglavnom nastaje zbog zapaljenja pulpe i mesta oko zubne krune. Prati je uporan bol zuba, od tištanja do neizdržvog bola koji ne prestaje.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /St.6/; /L.L4/; /St.44/; /St.7/; /K.Z/; /cV.23/. Terapija traje pet minuta, posle čega nestaje bol.

Bronhitis mogu prouzrokovati virusi i bakterije, ali do ovog oboljenja može doći i zbog štetnog dejstva toksičnih isparenja, duvanskog dima i prašine. Bronhitis se deli na akutni i hronični.
Akutni bronhitis počinje infekcijom gornjih disajnih puteva. Početni simptomi su mu suv kašalj koji kasnije postaje sve oštriji. U početnoj fazi ispljuvak je oskudan, a kasnije je obilan, pa čak i gnojav.
Hronični bronhitis karakteriše uporan, čest i dug kašalj sa penušavim ili gustim sluzavim ispljuvkom.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /Lu.S/; /L.L4/; /Lu.7/. Terapija traje deset dana u deset seansi koje čine jednu kuru. Dobri rezultati postižu se već posle tri do pet kura.

Bronhijalna astma je alergijska bolest. Karakteriše je spazam bronhija, napad gušenja sa otežanim disanjem. U težim slučajevima može doći do obilnog znojenja, a vidna je i cijanoza usana.
U lečenju koriste se sledeće tačke: /Extra: 17/; /Ren. 17./; /Ren. 22/; /UB.13/. Kad je u pitanju kašalj deluje se i na tačku /Lu.7/. Terapija traje u nekoliko kura (jedna kura deset seansi). Već posle pet do šest kura simptomi postaju blaži.

Hronični rinitis i sinusitis su dve česte bolesti nosa prouzrokovane raznim faktorima.

Hronični rinitis se javlja usled produženog zapaljenja sluznice nosa. Simptomi su zapušen nos i nosna sekrecija koja može biti sluzava i gnojava.
Hronični sinusitis je prouzrokovan od više faktora među kojima su najčešći alergija, zapaljenja sinusnih šupljina, aerozagađenja i dr. Karakteriše ga otok sluzokože sinusa, vrtoglavica, pritisak u glavi i nesanica. Bolest prati pojava izlučivanja gnojavog sadržaja iz nosa neprijatnog mirisa.
U lečenju obe bolesti koriste se sledeće tačke: /L.I20/; /Ti.23/; /L.I4/; /Extra.l/; /GB.20/. Terapijska seansa traje 15-20 minuta svaki dan. Olakšanje nastupa već posle pet do šest seansi.

Urtikarija je alergijsko oboljenje poznato kao koprivnjača jer promene na koži liče na osip od koprive ili uboda pčele. Uzroci koprivnjače su razne alergije, pre svega na hranu i na lekove. Početak bolesti je uvek nagao, a osip može biti većeg ili manjeg intenziteta. Urtike su različite veličine i različito raspoređene po telu
U lečenju koriste se sledeće tačke: /Liv. 13/; /Liv. 14/; /Liv.2/; /Sp.10/; ISp.ćl; /St.36/. Terapija traje 1520 minuta svaki ili svaki drugi dan.

Spermatoreja i impotencija su bolesti poremećaja seksualnih funkcija kod muškaraca iza kojih stoje psihičke smetnje.
U lečenju ove bolesti koriste se sledeće tačke: /Ren.4/; /K.Z/; /St.36/; /UB.23/; /cV.52/; /Rr.b/. Terapija traje deset dana, svaki dan po jedna seansa u trajanju 15-20 minuta.

Enuresis nocturna ili noćno mokrenje je nesposobnost pacijenta da kontroliše akt mokrenja za vreme spavanja. Najčešće se javlja kod dece posle treće godine, ali se povremeno javlja i kod odraslih. Uzrok bolesti je nepoznat, ali se smatra da je kod bolesnika centar za kontrolu mokraće nedovoljno razvijen, ili da je sfinkter bešike slab. Pored toga, postoje i lokalni faktori koji izazivaju ovu bolest, kao što su cistitis, balnitis, fimoza, koji mogu da dovedu do lokalne iritacije na mokrenje i do enurezije.
U lečenju ove bolesti koriste se sledeće tačke: /Ren.4/; /Sp.6/; /St.36/; UB. 23/; /cV.28/; UB.32/. Terapijatraje deset dana, svaki dan no jedna seansa u trajanju 15-20 minuga.

Glavobolja (migrena) je česta bolest više prisutna kod žena nego kod muškaraca. Uzroci glavobolje su različiti i mnogobrojni faktori mogu dovesti do nje. Najčešći su intrakranijalna oboljenja, oboljenja čulnih organa, funkcionalni poremećaji, povećan pritisak i dr. Migrena je česta posledica slabije ishrane mozga krvlju usled spazma krvnih sudova mozga. Prema lokaciji glavobolja se deli na temenu, frontalnu (čeonu), temporalnu (slepoočnu), potiljačnu i generalizovanu glavobolju koja obuhvata veći deo rime ili sve njene regije.
U lečenju koriste se sledeće tačke:

• kod temene glavobolje: /Ti.20/; /UB.60/; /Liv.2/
• kod čeone glavobolje: /GB.14/; / GB.20/; /L.L4/
• kod slepoočne glavobolje: /Extra.2/; /Sci.S/
• kod potiljačne glavobolje: /Du.15/; /GB.20/; /UB.20/; /cV.60
• kod generalizovane glavobolje: /Ti.15/; /Extra.l/; /L.L4/; /Sci.5/

Terapija traje deset dana po jedna seansa u trajanju od 15 do 20 minuta.

Neuralgia N. trigemini je oboljenje živca tregiminusa na licu, zvanog trokraki živac. Karakterišu ga kratki, mučni ili jaki bolovi koji mogu biti kao udar struje i koji zahvataju jednu stranu lica. Bol može trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali tako da između napada bola nema nekih drugih smetnji.
U lečenju se koriste sledeće tačke: /GB.14/; /Extra.2/; /cV.2/; /Sci.S/. Terapija traje deset dana, svaki dan po jedna seansa u trajanju od 30 minuta.

Neurastenija je funkcionalni poremećaj nervnog sistema koji nastaje zbog povremene neravnoteže viših centralnih aktivnosti, a prouzrokuju je mentalni faktori. Oboljenje zahvata populaciju mlađih ljudi i ljudi srednjih godina. Simptomi su različiti, ali su glavni:

• nesanica
• glavobolja
• vrtoglavica
• zamor
• klonulost
• slaba memorija i osećaj straha.

U lečenju koriste se sledeće tačke: /H.7/; /P.b/; /Sp.6/; /Ti.20/. Terapija traje deset dana, svakog dana po jedna seansa u trajanju 15-20 minuta.

Apopleksija (izliv krvi u mozak) je oboljenje centralnog nervnog sistema prouzrokovano cerebralnim krvavljenjem, cerebralnom trombozom, cerebralnom embolijom i hemoralgijom u suarahnoidealnom prostoru Klinička slika pokazuje hemiplegiju (oduzetost), mentalni poremećaj i komatozno stanje. Teške forme apopleksije prati spastična ili fascidna oduzetost.
U lečenju koriste se sledeće tačke:

• za gornje ekstremitete: /Extra. 17/; /L.I 15/; /Sci.5/; /L.I.ll/;/L.L4/
• za donje ekstremitete: UB.23/; UB.25/; UB.37/; /GB.30/; /GB.31/; /GB. 34/
• kod afazije (nemogućnost govora) /Ren.23/; /Tu. 15/; /H.7/

Dr. Živko Prodanović

Lečenje ženskih bolesti u Vrnjačkoj Banji

Otkad se zna, dolazile su žene u Vrnjačku banju, da leče svoje obolele polne organe. Osobito one, koje su patile od belog pranja, od zapaljenja materice i jajnika i one, koje su bile nerotkinje. I danas još dolaze i jedne i druge, da oprobaju lekovitost Vrnjačke vode, da se kupaju u njoj i da se, ako je samo moguće, ma jedan put nadnesu nad samo njeno vrelo.
Broj njihov rastao je iz godine u godinu sve više. Ne preterujem, ako kažem, da ih je prošle godine bilo do 1500.

Sve one bile su teške bolesnice koje su dolazile jedino, da leče svoje obolele polne organe!
Ali sem njih dolazio je i ogroman broj žena, koje su u glavnom bolovale od drugih unutrašdnjih bolesti, pa su se i one onako uzgred kupale i onako uzgred svoje genitalije ispirale.

Lečenje ženskih bolesti u Vrnjačkoj Banji

Vrnjačka voda na različit način leči i oporavlja ženske polne organe. Uglavnom:

• povećava resorpciju škodljivih supstancija u materici i njenoj okolini;
• odstranjuje eksudate,
• katare i zapalenje materice;
• umanjuje kongestiju i hipersekreciju sluzne kožice;
• reguliše neuredan krvotok u donjoj utrobi,
• ispomaže pravilnu ishranu tkiva.

Kod bolesnica, koje u isto vreme pate od srčanih bolesti i od bolesti polnih organa upotreba Vrnjačke vode ne samo, da olakšava krvotok celog organizma nego u isto vreme pomaže, da se krvotok u njoj i njenoj sredini, što bolje uravnoteži a seksualni život što normalnije sredi; isto tako kod bolesnica, koje u isto vreme boluju od bubrežnih i od polnih organa Vrnjačka voda može prema težini bolesti, kad brže a kad sporije, pomoću diureze, da izluči nagomilane patološke elemente i manje eksudate oko polnih ženskih organa.
Osim toga kod teških opstipacija, gde direktni pritisak obolelog debelog creva u velikoj meri pogoršava i onako jadno stanje bolesnica sa obolelim polnim organima, ume Vrnjačka voda, lečeći katare debelog i guznog creva, da otkloni ne samo pritisak proširenih i atoničnih creva i uslove opstipacije nego posredno i uzroke obolenja polnih ženskih organa.

Žene sa obolelim polnim organima redovno piju hladnu i toplu Vrnjačku vodu, prema stanju zdravlja, dozvoljenu količinu.
Sasvim je prirodno, da Vrnjačka voda, kad ojačava ceo organizam jača ujedno i polne organe. Otud njeno blagorodno dejstvo na ženske bolesti i pri prostom pijenju vode.

To se kod većine takvih žena odmah i primećuje.

Osim pijenja Vrnjačke vode, osobito su tražena i omiljena kupanja u njenoj lekovitoj vodi.
Na žalost u tom pogledu dosad nisu mogle, da se iskoriste sve mogućnosti njene lekovitosti, bar što se ženskih bolesti tiče.

Da ukažem samo na jedno, koliko bi od koristi bilo, da se mulj odnosno blato iz Slatine i duž reke Lipove, koje je puno gvožđa, ugljene kiseline, sumpora na neki način upotrebi za oblaganja donje utrobe u svrhu lečenje ženskih bolesti. Kolko bi sa time uticaj kupanja bio potendiran.

Kupanje u Vrnjačkoj vodi pomoću bezbroj refleksa reguliše i oživljava ne samo celokupan krvotok organizma nego i lokalan krvotok polnih ženskih organa. I kao što tada u celom organizmu nastaje življa izmena materije, tako isto i u polnim organima biva.
Sem toga putem nadražaja kožnih živaca nadražuje se i ceo centralni živčani sistem. Pa njime uporedno i centralne seksualne ganglije, koje posle instinktivno utiču na ozdravljenje i pravilno funkcionisanje materice i njenih žljezda.
Najveću nadu polažu žene na ispiranje s toplom i s hladnom vodom. One su u moć, toga dejstva toliko uverene, da i kad ne uspeju odmah, veruju, da će im to docnije biti od koristi.
Ispiranje deluje čas reflektorno čas lokalno kao dezinficiens i adstringens.
Pored kupanja u izvesnim slučajevima mogu se praviti i tako zvani Priznicoblozi sa hladnom i s toplom vodom. Njihova upotreba potpomaže rezorpciju, povećava diaforezu i kutanu perspiraciju,
Tamponi hladne i tople vode, koji se u poslednje vreme sve više meću, povećavaju još više dejstvo ispiranja, oblažući sa rastvorenim solima obolelu sluznu kožicu vagine i cerviksa.
Što se klizme sa Vrnjačkom vodom tiče, one su od preke koristi, osobito, gde je uporna opstipacija glavni uzrok pogoršanju ženskih bolesti.

Vrnjačka banja sa svojom radioaktivnošću, sa svojom obilnom, vezanom i slobodnom ugljenom kiselinom, sa svojim raznovrsnim solima i s umerenom temteraturom ima u sebi i suviše elemenata, koji su podesni za lečenje polnih ženskih organa i ako ona nije u užem smislu nikakva specijalna banja za lečenje ženskih bolesti.
Značaj i lekovitost Vrnjačke banje u tom pogledu ocenile su same žene, koje su pre toga patile od zapaljenja materice, od zapaljenja jajnika, od nesnosnog smrdljivog belog pranja, od neuredne menstruacije, od velikih bolova u krstinama i u utrobi, od bolova u jajnicima, od neverovatnog umora i slabosti, od nesanice, od teške neuralgije, od teške opstipacije i nesnosnog i čestog teranja na mokraću.
Čak i do iznemoglosti malokrvne žene sa nerazvijenom matericom i jajnicima u dovoljnom broju su našle leka u Vrnjačkoj banji a tako isto i priličan broj nerotkinja sa slabim menstruacijama, sa teškim neuralgijama, sa duševnom depresijom i sa duševnom razdraženošću.

Osim toga bezbroj žena u klimakteriumu uspele su, da posle lečenja u Vrnjačkoj banji, sa manje potresa završe svoj seksualni produktivitet.
Zatim tolike bolesnice sa hroničnim zapaljenjem materice i njenih adneksa, sa perimetritisom, sa manjim ili većim eksudatima, sa nenormalnim položajem seksualnog organa, mogle su, da si pomognu u Vrnjačkoj banji.

U Vrnjačkoj banji sa uspehom leče se ove ženske bolesti:

• Metritis,
• Eudometritis,
• Para Perimetritis,
• Amenorrhoe,
• Atropia uteri,
• Hypoplasia,
• Ghlorosa,
• Dismenorrhoe,
• Menopausa,
• Menarche.

I ako Vrnjačka voda posredno i neposredno leči obolele ženske polne organe, ipak njena moć lečenja nije neograničena. Ima slučajeva gde ona direktno može i da škodi.
Tako, gde materica svakog časa krvavi, gde je akutno ili subakutno stanje, gde postoji velika iznurenost, usled neprekidne groznice, tu upotreba Vrnjačke vode ni ukakvom obliku nije dozvoljena.
Dalje, veliki miomi, kistomi, ciste, obilni eksudati samo pogoršavaju u Vrnjačkoj banji. I najoprezniji pokušaj sa Vrnjačkom vodom može kod njih lako da izazove recidiv, tim pre ako se kupanja ili ispiranja lakomisleno i bez kontrole vrše.
Isto tako nije od koristi ni kupanje, ni ispiranje, gde je seksualna nadraženost velika, gde je materica povećana, hiperplastična ili gde je odebljana, labava ili čak i tuberkulozna. Kod ove poslednje boljke ipak ponekad može da bude lakše ali ni za nju u glavnom nije Vrnjačka voda.
Kod bolesnica sa većim tumorima ume ponekad, da nastupi privremeno olakšanje ali to je samo prividno. Tu se samo za vreme lečenja putem resorpcije smanjuje okolni eksudat, koji je posledica pritiska od strane tumora. Tumor sam nikako se ne leči.

Prema tome u Vrnjačkoj banji nema leka za bolesti:

• Hyperplasia uteri,
• Muot,
• Fibrom,
• Cyste,
• Kustom,
• Dermoid,
• Sarcom,
• Carcinom itd.

Dr. Radoslav Radak – specijalista za lečenje unutrašnjih organa

Lečenje zapaljenja žučne kese u Vrnjačkoj Banji

Oboljenje žuči, to je jedan opšti naziv oboljenja sistema jetre. Nije cilj ovog razlaganja kategorisanje i opisivanje celog niza ovih oboljenja, nego u najširim potezima izložiti najčešće žučno oboljenje koje mi u Vrnjačkoj Banji lečimo, a to je zapaljenje žučnog mehura (žučne kese) i njegovo lečenje sa ovom mineralnom vodom.

Pre nego što bih otpočeo sa razlaganjem lečenja, bar u nekoliko poteza da opišem glavne karakteristike te bolesti. Zapaljenje žučne kese najčešće nastaje posledicom infekcije. Putem krvotoka ili limfnim, bakterije dolaze u cirkulaciju, i pošto žuč koja je u žučnoj kesi, predstavlja odličnu nodlogu za plođenje i razviće tih bakterija, to je ovim vrlo razumljivo, da je taj organ lako izložen raznim infekcijama. Tako nastaje jedno dugotrajno i neprijatno obolenje, zapalenje žučne kese. Drugi uzrok postanka te bolesti su porođaji i pobačaji. Ali ne treba zaboraviti ni urođenu sklonost za ta oboljenja, nasleđeno od predaka, koji su od te bolesti bolovali. Šire razlaganje postanka i opisivanja te bolesti bi nas vrlo daleko odvelo, te da pređemo sada na neke zablude u vezi sa ovim obolenjem, koje su u narodu duboko ukorenjene. Kada bolesnik govori o obolenju ili napadu žuči, uvek veruje, da je žučni kamen po sredi. Baš to je ta velika zabluda, jer bolovi oko žuči ne moraju imati nikakve veze sa kamenom, tako da i pored najtežeg žučnog napada, žučna kesa može da bude bez kamena ili peska, a i obratno, žučna kesa može da bude čak prepuna sa kamenjem, a ipak ne mora dolaziti ni do kakvih poteškoća. Do kraja života takve osobe mogu nositi punu kesu sa kamenjem, bez i da znaju.

Šta je dakle bol kod oboljenja žuči? Treba zapamtiti samo jedno, da svaki bol oko žuči je prouzrokovan samo od zapalenja žučnog mehura, bilo u njemu kamena ili ne. Iz ovoga postaje dakle jasno, da tek ako se pored kamena u žučnom mehuru pridruži i zapalenje žučnog mehura, tek tada nastaju poteškoće, odnosno bolovi, koji su svakom žučnom bolesniku dobro poznati.

Posleovog kratkog upoznavanja sa postankom te bolesti, mislim, da bi korisno bilo poslužiti još sa jednim savetom. Naime, danas je već sveopšte poznato, da svaki žučni bolesnik treba da se hrani kuvano na zejtinu, takvi bolesnici ponajčešće uzimaju zejtin i na prazan želudac. Piju ga dakle kao lek. Sve je to vrlo opravdano i korisno, međutim treba znati i to, da zejtin u izvesnim momentima može biti čak i štetan. To je jedna činjenica za koju pak opet malo njih znaju. Objašnjenje leži u ovome. Zejtin, naročito kada se u čistom obliku pije, ili sa hranom pomešan unosi, izolazeći iz želudca u tanko crevo, pored ostalog, vrši nadražaj na življe lučenje žuči, i izaziva češće grčenje žučne kese. U crevo izlučena količina žuči se posle upotrebe zejtina znatno poveća, a ovim se od samog nameće, da je zejtin vrlo koristan lek za čišćenje i ispiranje žučnih kanala i žučnog mehura, te kada su prilike oko žučnog mehura smirene, kada je žučni bolesnik bez poteškoća, to čišćenje kanala i žučnog mehura svakako je od velike koristi, ali za vreme bolova ili napada pak, gde nam je zadatak da prenadraženu žučnu kesu ostavimo na miru, svako dražanje i izazivanje žučne kese može da pravi manje ili veće poteškoće, te prema tome, za vreme tih poteškoća treba izbegavati uzimanje zejtina ma u kom obliku. Ovo važi i za Karlsbadsku so. Kao što znamo, da svaki žučni bolesnik, skoro bez izuzetka, bilo zbog rđave stolice ili zbog lečenja žuči, uzima povremeno ili redovno Karlsbadsku so. Dejstvo Karlsbadske soli je, da pored svog poznatog purgativnog dejstva izaziva i jače lučenje žuči, dovodi isto do jačeg grčenja žučne kese, te je ovim takođe razumljivo, da u poteškoćama ili napadu treba se kloniti i uzimanja Karlsbadske soli. Opet jedna manje poznata, ali važna istina.
Na prvi pogled ovo su skoro dva beznačajna saveta, ali smatram da su ipak vrlo korisna, jer žučni bolesnici ako se pridržavajući se tih malenih saveta, mogu sebi da uštede puno neprijatnosti.

Čaša sa lekovitom Vrnjačkom vodom

Prelaženjem sada na lečenje obolele žučne kese sa Vrnjačkom vodom, dolazimo do najglavnijeg poglavlja ovog razlaganja. Stroga dijeta koju svaki žučni bolesnik drži, to je samo uslov da se stanje ne bi pogoršalo, ali nije dovoljan lek za otklanjanje bolesti. Te zato svi oni dolaze u Vrnjačku Banju da bi pomoću ove mineralne vode svoju bolesnu žuč izlečili. Lečenje je dosta dugotrajno i iziskuje pono strpljenja. Da odgovorim na jedno pitanje, koje gotovo svakog žučnog bolesnika dolazeći u Vrnjce mori a to je, koju vodu da pije?
Nekome je savetovana topla, nekom hladna, a ponajčešće obe vode. Dok se lekar opredeli koju će vodu davati. treba da se uveri o stanju i ostalih organa, na primer, kakvo je stanje želudca, pluća, bubrega, pritiska krvi itd. Svi ti eventualno oboleli organi ne moraju imati nikakve direktne veze sa obolenjem žuži, ali imaju tesnu vezu sa određivanjem mineralne vode, zato i nije jednostavan zadatak lečenje sa ovom našom Vrnjačkom vodom, jer lekar mora da bude načisto sa svim okolnostima u organizmu, pa tek da pristupi prepisivanju vode.
Sada već počinje biti donekle jasno, zašto dva žučna bolesnika mogu imati različite upute. Jer dok kod jednog, pored obolele žučne kese postoji na primer i oboljenje bubrega, a kod drugog žučnog bolesnika postoji i obolenje želudca ili nešto drugo, te zato i njihovi saveti u pogledu vode moraju biti različiti.

Jedan drugi primer: kod jednog žučnog bolesnika, vrlo često dolazi do žestokih napada i žučni mehur je na svaki uticaj vrlo osetljiv i reagira vrlo bolno, dok kod drugog žučnog bolesnika bolovi nisu baš tako izraziti, ali pored zapaljenog žučnog mehura postoji i zapalenje kanalčića u jetri, bilo sa temperaturom ili sa žuticom.

Vidi se, da bi nas ovo nabrajanje razno raznih slučajeva odvelo i suviše daleko, glavno je to, da skoro ni jedan žučni bolesnik nije medicinski istovetan sa drugim žučnim bolesnikom, te zato, kao što je već rečeno, njihovo lečenje ne može da prestavlja jednu istu šemu.

Naposletku, da vidimo kako deluje topla mineralna voda na obolelu žučnu kesu. Ispitivanjem, putem duodenalne sonde našao sam to da jedna i druga, topla i hladna kisela voda vrlo snažno deluju na ceo žučni sistem. Kada žučni bolesnik pije toplu vodu, u crevo izlučena količina žuči se nešto poveća. Ali najbitnije je to, da pod uticajem tople vode žučni mehur dolazi do jakog nadraženja i posledicom tih nadražaja snažnije se grči, te na taj način dolazi do češćeg i obilnijeg ispražnjivanja žuči iz žučnog mehura. Vrši se dakle jedno vrlo korisno ispiranje te inficirane žuči.

Druga važna osobina tople Vrnjačke vode je, da svojim aktivnim delovanjem na žučnu kesu izaziva još jače zapalenje već inače zapaljene žučne kese, vrši se još jedno jače nagomilavanje krvi u to zapaljeno tkivo (aktivna hiperemizacija), a to nagomilavanje krvi ima tu osobinu da zapaljenje i infekciju ugušuje. Vrši se dakle jedna dezinfekcija obolele žučne kese. Iz svega ovog može se izvući zaključak, da je topla voda jedan vrlo aktivan i dragocen lek, samo ne treba zaboraviti ni to, da topla voda svojim jakim nadražajem na žučnu kesu izaziva manje ili veće poteškoće, reakcije, kako mi to u Vrnjcima nazivamo. Te ako postoji jedna već inače jaka preosetljivost žučne kese, ili sklonost ka jakim napadima, ili temperatura kao izraz zapalenja u žučnim kanalima, to se od samog nameće, da kod tih slučajeva, svako draženje žučnog mehura može da bude rizično, te upotrebu tople vode treba izbegavati.

Ali ako ta preosetljivost nije tako izražena, ako ne postoji nikakva smetnja u smislu malo čas navedenom, tu je upotreba tople vode od najveće koristi, jer šteta bi bilo ne iskoristiti to blagotvorno delovanje tople vode, i ako pijenje biva propraćeno sa izvesnim poteškoćama-reakcijama.

Da vidimo sada delovanje hladne Vrnjačke kisele vode na obolelu žučnu kesu. Videli smo to, da posle upotrebe hladne kisele vode količina izlučene žuči je veća nego obično, i upoređenjem sa toplom vodom pokazalo se, da hladna kisela voda obilnije luči žuč od tople, dok grčenje žučne kese nije toliko izrazito kao posle tople vode, razlika je dakle očigledna, da hladna kisela voda deluje pretežno na jetru, a topla više na žučni mehur. Te ovim biva jasno, da se topla i hladna kisela voda idealno dopunjuju i prema slučaju i stanju bolesti, opredelićemo se bilo za toplu bilo za hladnu, a kao što je najćešće slučaj i potreba, davaćemo jednu i drugu vodu.

Naposletku još jedan važan savet. U većini slučajeva žučni bolesnici kiselu vodu smatraju kao astalsku vodu, te prema tome piju je bezmere. U našem slučaju, dakle kod zapaljenja žučnog mehura, preterana upotreba hladne kisele vode može biti štetna iz tih razloga, da nagomilavanje velike količine hladne tekućine u želudcu, može da izazove jače grčenje žučne kese, te da ovim dođe čak i do neželjenih napada. Uostalom, svakom žučnom bolesniku je dobro poznato, da prilikom njihovih poteškoća najbolje im prija topla obloga oko žuči, dakle, toplota olabavljuje grč oko žuči, te ovim se od samog nameće, da ne treba preterati upotrebom veće količine hladne kisele vode rashlađivajući žučnu kesu. Treba je dakle piti umereno, češće, a u manjim količinama.

Postupe li žučni bolesnici u svemu tako, to se mogu nadati da će rezultat lečenja u Vrnjačkoj Banji biti vrlo dobar i da ćemo te bolesnike posle ponovnog susreta u banji videti puno veselije i zadovoljnije.