VRNJACKA BANJA – Srpske banje mogle bi da donesu bogatstvo. Ali zato država mora ozbiljnije da ulaže u njih – kaže u intervjuu za Kurir Zoran Seizović, predsednik opštine Vrnjacka Banja.

– Kad bi se u banje Srbije

uložilo makar onoliko koliko se, prema nekim pričama, uložilo u Staru planinu, mogli bismo da od turizma zarađujemo dvostruko više para od Austrije. Ali, ništa od toga – dodaje Seizović.

Zbog čega?
– Ne znam. Neko dosad nije imao dovoljno sluha. Jednostavno, banje, koje su srpsko more, ne koristimo na pravi način.

Zašto sezona u Vrnjackoj Banji ne može da traje 365 dana, kao, na primer, u slovenačkim toplicama?

– Zato što su ulaganja u banjski turizam smešna. Država mora da uloži u nas mnogo više. Dok se Srbija ne odluči da uloži 10 do 20 miliona evra, ne možemo da krenemo napred.

Vrnjacka Banja je u poslednje vreme mnogo pominjana u medijima zbog privatizacije „Fontane“, najvećeg ugostiteljskog preduzeća. Kako sada stoje stvari?

– U pravu ste. Bili smo jedno vreme taoci, ali se nadamo da će se to promeniti. Imali smo velike nesporazume, tako da Banja stoji mnogo lošije nego što je trebalo da bude. Dve godine od države tražimo samo jedno: transparentnu privatizaciju, a to se pokazalo kao problem.

Kako ljudi u Vrnjackoj Banji danas žive?

– Socijalni problemi su i dalje izraženi iako smo među prvih pet opština u Srbiji po vrednosti i raznolikosti socijalnih davanja. U vaspitanje i obrazovanje dece mnogo ulažemo, počevši od besplatnog slanja dece u školu u prirodi, preko olakšica za vrtić, ekskurzije, do dodataka koje majke dobijaju za svoju decu.
Što se tiče najstarijih, njima smo subvencionisali prevoz, finansiramo Centar za socijalni rad, plaćamo geronto-domaćice, onima koji koriste materijalnu pomoć plaćamo 200 kilovata struje i račun za vodu… Iz javnih radova smo dobili novac za program starih na selu.

A problem nezaposlenosti?

– On je i dalje ogroman, ali ne zato što mi toliko loše stojimo, nego zato što su Trstenik i Kraljevo, koji su apsorbovali nezaposlene iz Banje, teško podneli krizu. Uz to dodajte i interno raseljene s Kosova, i onda dođete do 4.100 nezaposlenih.
Ipak, postoji rešenje. Treba oživeti industriju, stimulisati ulagače, tražiti alternativu. Mi smo svima koji su rešili da grade turističke kapacitete umanjili komunalije za 80.000 po ugovorenom radnom mestu.

Goč je naš dodatni adut

– Osim u samoj Vrnjackoj Banji, naši gosti uvek mogu da svoj kutak za odmor nađu na Goču, pitomoj i veoma lepoj planini, na koju ide i lokalno stanovništvo.
Onima koji odluče da ceo odmor provedu kod nas poručujem da krupnim koracima idemo ka tome da budemo prva ekološka opština u Srbiji. Cilj nam je da do 2015. godine ostvarimo da kod nas nema zagađenja.

Karneval uz rame Guči

– Kao i ranijih godina, ova sezona će biti šarolika: u Banju dolaze gosti svih uzrasta i zahteva, pa je takav i program. Iz njega treba izdvojiti karneval, koji će biti održan u drugoj nedelji jula. Po broju gostiju slobodno možemo reći da je, uz Guču i Egzit, karneval najpoznatija srpska manifestacija.

U čast Japana

– Posle zemljotresa u Japanu među prvima smo ovom narodu priskočili u pomoć i poslali 10.000 dolara. Uz to, uredili smo i japanski vrt na 80 ari, s travnjakom, fontanom, veštačkim jezerom, stazama, kućama u japanskom stilu i japanskim rastinjem. To je prava atrakcija.

Intervju sa predsdnikom Opštine Vrnjačka Banja, gospodinom Zoranom Seizovićem preuzet iz lista Kurir.