Goč najlepše izletište Vrnjačke Banje

napisao vrnjačka banja ·  

Vrnjačka Banja nekad i sad: tekst iz knjige koju je objavilo „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“ 1939. godine

Planina Goč najlepše izletište Vrnjačke Banje

Svakome, ko dođe u Vrnjačku Banju, skreću na sebe pažnju ogranci veličanstvenog i gordoga „Goča“ — planine, koja sa Juga zatvara bogatu dolinu zapadne Morave. Dalje u pravcu Juga vezuje se sa ograncima velelepnog Željina i najveličanstvenije planine predratne Srbije — „Kopaonika“ čineći sa njima jedan planinski kompleks.

obronci-planine-goc

Skijalište na planini Goč

Ovaj planinski kompleks vezuje se jugozapadno sa planinama „Stolovi“ i „Troglav“, koje se dalje vežu preko planine „Jelica“ sa planinama „Tara“ i „Zvezda“, preko kojih dalje dolaze u vezu sa bosanskim planinama. Jugozapadno pak ogranci Goča vezuju se sa ograncima Šarilaninske gromade i planinom „Jašrebcem“. Ceo ovaj planinski splet sa vrha gordoga Goča pruža veličanstvenu sliku posmatraču, koja mu satima zadržava pogled i pruža duboko duševno zadovoljstvo, dok u pravcu severa pri čistom vedrom vremenu, dopušta pogled čak do „Avale“ i „Kosmaja“.

Najveličanstvenije je rađanje i zalazak sunca, posmatrani rano izjutra i s večeri sa vrha planine Željina. Ceo ovaj planinski splet je veoma interesantan za turiste, ali na žalost do sada nije bilo pogodnih puteva, koji bi turistima dali mogućnosti, da ga češće posećuju.

Ogranci planine „Goč“ najvećim delom su, počev od same banje, obrasli hrastovom, a dalje idući vrhovima bukovom i četinastom šumom, ispresecane prostranim i mirisnim livadama i pašnjacima, te čine klimatske prilike u banji veoma pogodnim, donoseći sobom hladovinu i svež, potpuno čist vazduh, kojim se prijatno napajaju pluća banjskih posetilaca. Čist vazduh, hladovina i izvori obične pijaće vode, koji su dovedeni u banju, čine boravak u banji veoma prijatnim pored lekovitih mineralnih voda Vrnjačke Banje.

Želja posetilaca banje, da se popnu u visine gordoga „Goča“, nije bila ostvarljiva, jer nije bilo ni jednog pogodnog puta, koji bi im omogućio ostvarenje te želje. Bilo je, istina, više staza koje su vodile na „Goč“, ali njima se moglo ići pešice ili na konjima sa velikim naporom i neugodnošću s pogledom na kvalitet konja i na njihovu jahaću opremu. To je bila velika žrtva koju su mogli podneti samo mlađi i potpuno zdravi posetioci banje, dok su ostali mogli upućivati samo umilne poglede na „Goč“ i u njima uživati.
Sa proširenjem, napretkom i uređenjem Vrnjačke Banje, povećava se iz godine u godinu i broj banjskih posetilaca pa i potreba za što ugodniji saobraćaj sa šumom na Goču, jer je i želja gostiju sve veća za izletom na Goč.

put-kroz-planinu-goc

Izgled savremenog puta kroz planinu Goč

Društvo Prijatelja Vrnjačke Banje svojom akcijom, kao i Turističko društvo iz Trstenika i Uprava opštine Stanišinačke svojom akcijom doprineli su mnogo, da i merodavni faktori uvide potrebu za građenjem jednog pogodnog puta za odlazak iz Vrnjačke Banje na „Goč“.

Najpozvanije od svih merodavnih faktora bilo je Ministarstvo šuma i rudnika, kao posednik velikog dela šumskog prostora na clanini Goču, te je, da bi se koristilo, kako Vrnjačkoj banji, tako i razvoju turizma u tome kraju, krajem 1931 godine, pristupilo snimanju terena i trasiranju šumskoturističkog puta „Vrnjci — Goč“, kao i izgradnji njegovoj iz sopstvenih sredstava. Na ovaj način Ministarstvo šuma i rudnika omogući će istovremeno i eksploataciju svojih šuma na Goču, razume se, oprezno i po sistematskom planu bez ikakve štete po Vrnjačku Banju i njene mineralne izvore.

Prvi deo ovoga puta u dužini od dva kilometra, izrađen je još 1913 godine, ali je tada, zbog oskudice u kreditima nastao jedan duži zastoj. Tek 1937 godine nastavljen je rad intezivnije. U toku 1937 i 1938 godine izrađeno je još 10 kilometara ovoga puta, a sada se završava i krajnji deo tako, da će se u najkraće vreme izbiti i na sam greben—vrh „Goča“ — „Katunište“. Sve je ovo urađeno pod rukovodstvom inžinjera g. Maše P. Boškovića, velikog prijatelja Vrnjačke Banje.

Ovaj put, koji će do konca maja ove godine biti potpuno dovršen, te od Vrnjaca ići preko mesta zv. »Orlovac«, »Ravno Bučje«,»Mrka Stena«, »Demir Kapija«, »Katunište« do sela »Stanišinci« proteže se u dužin oko 14 kilometara. Put je izrađen u širini od 5 metara sa podlogom i povaljanim zastorom tucanika u širini 4 metra. Na najvišoj tačci dostiže nadmorsku visinu od 920 metara, te s obzirom na nadmorsku visinu banje pretstavlja penjanje od oko 700 metara relativne visine.

Ali, ovaj je put samo prvi deo kružnog puta, koji se namerava izgraditi. Ovaj kružni put pružaće po dovršetku svome veoma prijatnu šetnju posetiocima Vrnjačke banje autom ili autobusom, koji će njime preko leta saobraćati, te će i siromašniji imati prilike da uživaju u prirodnim lepotama planine „Goča“.

No i to nije sve. Ministarstvo šuma i rudnika namerava, da još u toku ove godine pristupi izradi još jednog novog dela ovoga kružnog puta počev od železničke postaje „Lipova“ u pravcu Goča u dužini od 61.5 kilometara i da ga veže sa putem na Katuništu.

Kada celokupni kružni put i to zapadno od Vrnjaca ka selu Lipovu, Novoselskom rekom i Šućurskim potokom, pored Kozila na Rašovku i grebenom izađe sa zapadne strane do Katuništa, a odatle natrag u Vrnjce, bude dovršen, onda će Vrnjci steći jedno prvoklasno automobilsko šetalište od oko 40 kilometara.
Tada će svakako brzo nići u blizini toga kružnog puta mnoge lepe vile, pansioni i po koji prvoklasni hotel i to svakako u selima: Stanišinci i Goču na kosama, koje pogledom dominiraju celom okolinom.

Prvi deo ove lepe ideje, kao što smo rekli: „Izlet od Vrnjačke Banje na Goč„, realizuje se već ove godine i posetioci Vrnjačke Banje imaće zadovoljstvo, da u toku ovogodišnje sezone automobilima izlaze na „Goč“ i koriste ona uživanja, koja su do sada bila pristupačna samo onima, koji su uz velike napore pešački ili jašeći uspevali, da izađu gore na vis gordoga „Goča“.

About Vrnjačka