Krstovdan se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu, a prema novom kalendaru slave se 18, 19. i 20. januara.

Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima na Krstovdan se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz osveštanje vode, koje prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, radi zdravlja, čuva u kućama. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na koji dan u nedelji „pada“.