Vrnjačka Banja nekada i sada

apel „Društva  prijatelja Vrnjačke Banje“ iz 1939. godine:

Čuvajte šume oko Vrnjačke Banje

Vrnjci, mart 1939 god.

Najveći ukras za svaku banju jesu šume, koje je okružavaju. Ako je priroda igde podarila kojoj banji najlepšu šumu, onda se to može kazati za Vrnjačku Banju. Veliki značaj ima šumsko gazdovanje, koje zahteva stručno znanje i poznavanje onih mera, kojima je cilj napredak šume i održavanje iste na onoj visini, na kojoj treba da bude jedna šuma, osobito ona, koja okružuje jednu naprednu i svetsku banju, kao što je Vrnjačka Banja.
Nerazumni i pohlepni ljudi na novac — ćar, rukovode se samo time, da šuma treba da daje što više zarade, a ne gledaju na to, da šuma sa svojom prirodnom lepotom, a naročito ona u okolini banje, treba posetiocima banje, da pruži i uživanje, razonodu i čist vazduh a kao najglavnije da šuma doprinosi lečenju bolesti posetilaca banja.
Nerazumno gazdovanje sa šumom, njeno neracionalno iskorišćavanje ima kobnih posledica na klimatske, a i na vodene prilike dotičnoga kraja.
Opustošeni predeli jedne šume nemogu zadržavati velike naslage snega u proleće, osobito kada se vreme otopli i sneg počne da se topi, dabome onda krajevi, koji se nalaze ispod opustošenih šuma, prvi stradaju od proletnih poplava. Iskrčavanjem šumskih kompleksa stvaraju se poremećaji i u podzemnim vodama, koji poremećaji mogu da imaju kobnih posledica i na mineralne izvore.
Gusta i lepa šuma, štiti okolinu i od vremenskih nepogoda, a naročito od jakih vetrova a opustošene šume ne pružaju zato nikakvu zaštitu, pa zato se i stvara poremećaj i u klimatskim prilikama. Guste i lepe šume pružaju posetiocima banje, u vremenu velikih žega, zaštitu od toplote: pa šume imaju i veliki značaj sa turističkog gledišta.

sume-oko-vrnjacke-banje

Priroda u okolini Vrnjačke Banje

Iz svega napred izloženog najenergičnije tražimo:
da se šumi u okolini Vrnjačke Banje obrati naročita pažnja a ne kao što se do sada radilo, da se izvesni delovi te lepe šume oko banje pustoše i dozvoljava izvesnim drvarskim trgovcima da samo misle na svoju ličnu dobit a sve gore navedeno da se zapostavi.

Treba imati na umu, da su šume jedno nacionalno dobro, koje se mora strogo čuvati, i zato o njima moraju nadležni voditi mnogo računa.
Nesme se dozvoliti, da se šuma, bila ona državna ili privatna svojina, u okolini Vrnjačke Banje bez stvarne i neophodne potrebne seče, i time njena korisnost i lepota upropasti.

Potrebno je pojačati šumarsko osoblje, koje treba potpuno depolizirati i militerizovati, da bi narod imao što veća respekta a osoblje što veća prava u vršenju svoje službe.
U okolini Vrnjačke banje a naročito u Goču, poslednjih godina mnogi kompleksi-delovi te šume nestali su, a svi znamo da treba pedeset pa i sto godina, da bi se podigle opustošene šume.

Sama Vrnjačka Banja osim toga, što je izgubila izvesan deo posečene šume, još je pretrpila i veliku štetu od mnogih hiljada i hiljada kola natovarenih drvima, koja su sa Goča prevlačila drva putem pored izvora „Slatine“ pa ka pijaci, i dalje put Lipovačkog mosta — željeznička stanica, cele jeseni do proletos ta množina kola izrila je sav taj put a koji je prošle jeseni sistemom makadam bio napravljen. Tu štetu, pretrpila je uprave banje, a međutim kvar su učinili kola trgovaca drva i njihovi teški kamioni, zato bi potpuno umesno bilo, da taj put ima da oprave trgovci drva, koji su gledali samo svoju dobit.

Nadležni moraju precuzeti sve mere, da se tovarnim kamionima i kolima odredi neki drugi iut van reona banje, kojim bi oni išli pošto putevi u rejonu banje, načinjeni su za posetioce banje, kojim oni mogu prići izvorima mineralne vode.
Treba ukinuti željezničku stanicu Vrnjačke Banje kao utovarnu stanicu:

za drva, stoku, i tome podobno kao i da se izlaz iz banje i sama železnička stanica nesmeju upotrebiti za slagalište drva.
Nekoliko posetilaca rekoše mi: da kad od stanice idu ka banji, dobijaju utisak kao da dolaze u neko slagalište velike trgovine drva a ne u banju.

Zar je još potrebno dokazivati: da je Vrnjačka Banja lečilište, a ne trgovačko izvozničko mesto.