Po završetku svečanog otvaranja, rad 20. Berze banja – Kongresa banja nastavljen je konferencijom za novinare u velikoj sali Termomineralnog kupatila.
Uvodničari su bili prof. dr Aleksandar Dimić, predsednik Udruženja banja Srbije, dr Sigrun Lang, predsednik Evropskog udruženja banja, Vesna Radisavljević, zamenik predsednika Turističke organizacije Srbije i Zoran Seizović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja.

20-berza-banja

Plakat za dvadesteu Berzu Banja, odrzanu u Vrnjackoj Banji

Svesni smo da su banje Srbije neprocenjiv potencijal, ali da bi se od njih dobilo mora se u njih uložiti. Udruženje banja Srbije je mnogo učinilo na popularisanju banja, država i nadležna ministarstva treba da prepoznaju interes i da ulažu, da pojednostave zakonsku regulativu i garantuju sigurnost investitorima. Sa ovog skupa, apelujemo na one koji odlučuju da kod privatizacije povedu računa i sačuvaju potrebne kapacitete za rehabilitaciju, rekao je između ostalog prof. dr Aleksandar Dimić.
Predsednica Evropskog udruženja banja, dr Sigrun Lang, prvo je izrazila pozitivne utiske o našoj zemlji, o Vrnjačkoj Banji, prelepom parku i obilju zelenila. Akcenat u izlaganju stavila je na programe prevencije kojih je uvek malo, takođe i rehabilitacija ima ekonomski smisao. Iznela je mišljenje da kada se planira ulaganje u turizam mora se gledati u budućnost, 1015 godina unapred.
Vesna Radisavljević iz Turističke organizacije Srbije sumirajući trendove sa velikih turističkih sajmova rekla je da Svetska turistička organizacija, u uslovima ekonomske krize preporučuje više kratkih putovanja. Ministarstvo regionalnog ekonomskog razvoja odeljenja za turizam radi na boljim saobraćajnicama.i nastojaće da otvori više aerodroma u Srbiji kako bi inostranim posetiocima obezbedili da u što kraćem vremenu i što udobnije stignu do željenih destinacija. Najavila je štampanje novog vodiča Kroz banje Srbije.

Govoreći o Vrnjačkoj Banji, Zoran Seizović, predsednik Opštine je rekao da i naša Banja ima iste i slične probleme kao sve banje u Srbiji. Privatizacija je u ovom trenutku jedan od najvećih problema. U Vrnjačkoj Banji je veliki RH centar Specijalna bolnica „Merkur“ koja je svetla strana, dobro posluje i koja je nosilac zdravstvenog turizma. Privatizacija će se obaviti po šablonu koji će biti primenjivan kod svih rehabilitacionih centara. Ali, Vrnjačka Banja ima i hotelski kompleks „Fontanu“ gde je privatizacija bila neuspešna i sada se čeka ponavljanje procesa. U nastavku izlaganja, predsednik Opštine je govorio o nastojanjima Vrnjačke Banje da pored zdravstvenog turizma razvija i druge oblike poput rekreativnog i sportskog turizma. Lokalna zajednica će raditi na tome da se obezbedi kvalitetna infrastruktura na području opštine, ali se očekuje od države da uloži novac u regionalne saobraćajnice, otvaranje aerodroma u Lađevcima ili Trsteniku.
U nastavku rada Kongresa stručnom delu Renata Pindžman iz Ministarstva ekonomskog regionalnog razvoja sektor za turizam govorila je o konkretnim merama kada je reč o pomoći turističkoj privredi u vreme svetske ekonomske krize. Radi se o Uredbi o uslovima i kriterijumima za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite, odnosno finansijski lizing, za nabavku određenih trajnih potrošačkih dobara u 2009. u koju je uvrstila i turistička putovanja. Reč je o kreditima sa kamatom od 4,5 odsto godišnje, sa periodom otplate od šest do 12 meseci. Vlada Srbije odlučila je da subvencioniše ove kredite kako bi podržala razvoj domaćeg turizma stimulisanjem tražnje za određenim uslugama individualnih i turističkih putovanja čije je odredište samo u Srbiji. Pogodnosti ovih kredita ogledaju se u tome što nema procedure pribavljanja vize, čekanja na granici, dodatnih troškova, u niskim cenama vanpansionske potrošnje i poznatom sistemu zdravstvene zaštite. Predstavnica iz Ministarstva govorila je i o privatizaciji koju umnogome usporavaju nerešeni imovinskopravni odnosi. Pokrenuti su sudski sporovi od strane PIO, vlasnika nacionalizovane imovine i Crkve. I zakonska regulativa se menja što će doprineti poboljšanju u oblasti turizma. Kao lep primer uspešne privatizacije navela je banju Gornju Trepču, gde je broj zainteresovanih prevazišao kapacitete, došlo je do uposlenja ljudi u okruženju i tsl.
Izlaganje na temu „Balneološki potencijal Srbije i mogućnosti njegove implementacije u savremene medicinske tokove“ imao je prof. dr Tomislav Jovanović. Po njemu, medikal wellness je kada su banje u pitanju su u prvom planu, a mi ga u ponudi imamo samo u jednoj banji. U svetu postoji milion ipo wellness programa. Sedište Svetske wellness asocijacije nalazi se u Singapuru, a cilj wellness programa jeste uspostavljanje balansa duhovnog i fizičkog zdravlja. Mogućnost internet komunikacije pospešuje rast zdravstvenog turizma, takođe i nove grane medicine poput regenerativne i holističkog pristupa lečenju.

berza-banja

Kongres Banja - natpis iznad ulaza u Banju

Rajnhard Petri, menadžer ESPA prezentovao je sledeće teme: „The European SPA Market and Opportuniries for Serbia“ i „International Quality and Economical Success with the European Quality Seals EUROPESPA med and EUROPESPA wellness“. On je objasnio razlike između banja u Americi i Evropi. Dok evropske banje imaju medicinsku pozadinu, u američkim banjama potencira se unapređenje opšteg zdravlja. Turizam je jedna industrija, ali banjski turizam je nešto posebno. Banjski tretman podrazumeva trajanje, jer u protivnom tretman nije delotvoran. U Evropi se pod banjom podrazumeva klimatsko mesto sa medicinskom pozadinom.

U okviru prezentacija predstavilo se Udruženje banja Rumunije, Udruženje banja Slovenije „Uticaj promene vlasništva u slovenačkim termama na njihov razvoj“ „Standardi u pripremi bazenske vode“ Stefan Kiš, a mr Siniša Perić iz MERR predstavio je svoje istraživanje „Struktura gostiju i tražnja za banjskim destinacijama i velnes uslugama u Srbiji“.

Drugi dan Berze bio je rezervisan za okrugli sto na temu „Medijska promocija turizma Srbije – Problemi i kako ih rešiti“. Uvodničari su bili: Prof. dr Jovan Popesku sa Univerziteta Singidunum, Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, Svetlana Zrilić iz Radiotelevizije Srbija i mr Ivana Stanković, urednica „Internet Serbia Travel News“. Profesor Popesku imao je predavanje na temu „ Medijska promocija u funkciji kreiranja imidža turističkih destinacija“. Po njemu, promocija jeste važan činilic ali samo ukoliko postoji dobar turistički proizvod. Dileme kod kreiranja promocije da li slati kratke poruke ili ići sa opširnijim opisivanjem turističke ponude. Druga dilema kod promocije je da li plasirati što više tačnih informacija ili se odlučiti na što lepše informacije. U suštini imidž se stvara dvojakim putem – organski gde turisti formiraju mišljenje o nekom mestu na osnovu doživljenog u tom mestu ili na osnovu onoga što su čuli od drugih kojima veruju, reč je dakle o modelu gde se o imidžu saznaje iz neplaćenih izvora i druga vrsta stvaranja imidža je izvedeni način gde se putem medija i najčešće internetom dolazi do informacija koje je neko platio promovišući turističko mesto.

Ljiljana Čerović, savetnik za odnose sa medijima u TOSu kroz temu „Promotivne aktivnosti turističkih organizacija putem medija“ ukazala je na značaj međusobne saradnje Turističke organizacije Srbije, turističkih organizacija u gradovima i medija. Mediji imaju svoj deo odgovornosti kako za promociju tako i za razvoj turizma. U prošloj godini u štampanim medijima objavljeno je preko 12.000 naslova, veliki broj emisija objavljen je na radiju i televiziji. Ipak mlada populacija se najradije informiše putem interneta.

Svetlana Zrilić, urednica emisije „Knjiga utisaka“ izlagala je na temu „Promocija turizma u elektronskim medijima“ i između ostalog naglasila da odnos države prema turizmu diktira dalje odnose. Svetska istraživanja su pokazala da ulaganja u kompletan marketinški pristup uvek vraćaju novac. Poručila je u duhu kampanje promocije domaćeg turizma da je Srbija interesantna za turistička putovanja nedovoljno poznata nama samima.

Mr Ivana Stanković imala je temu „uloga novih tehnologija u promociji turizma“.
Po njoj, promocija se odvija na makro i mikro planu i podrazume va stalno istraživanje tržišta. Pre zentirala je rezultate ankete gde prema odgovorima ispitanika saznajemo da je najjača tzv. promocija od usta do usta, sledi internet, TV, novine, brošure, radio i ostalo. M.V.